Poslednji samuraj ili psihopata? Jukio Misima je vec u ranoj mladosti u Japanu stekao tretman zivog klasika." Bio je prvi japanski pisac posle 2. svetskog rata, koji je istovremeno dobio najvisa priznanja i u inostranstvu i kod kuce. Dok je bio ziv, njegovo ime je godinama stajalo na listi nominacija za Nobelovu nagradu, a posle smrti, evo vec skoro cetiri decenije, Misima je i dalje najprevodjeniji japanski pisac. Za to je zivot spektakularno zavrsio pokusajem drzavnog udara i harakirijem, objasnjava ova knjiga. Biografija, koju je napisao Amerikanac Dzon Nejten najbolja je knjiga o japanskom piscu koga je malo ko dobro poznavao. Porodica pokojnog pisca samo je Nejtenu omogucila pristup izvorima i sagovornicima, koji drugima nisu bili dostupni. Jedan od najboljih prevodilaca japanske knjizevnosti na Zapadu Dzon Nejten pokvario je pred kraj Misiminog zivota odnos sa poznatim piscem, kada je poceo da prevodi roman buduceg japanskog knjizevnog nobelovca, koji se zove Kenzaburo Oe.

Nova - stara knjiga o jakuzama Iz nekog magacina pojavila se jedna knjiga, na koju su mnogi zaboravili, a koja za prevodioca, osnivaca ovog sajta, ima posebno znacenje. To je roman "Jakuza," americkog pisca Leonarda redera, inace veoma dobrog poznavaoca Japana. Knjiga je napisana 1974. godine, dozivela je veliku popularnost u svetu, a na osnovu tog romana snimljen je film u kome su igrali cuveni glumci Amerikanac Robert Micam, kao i tada veoma poznati Japanci Ken Takakura i Keiko Kisi. Leonard reder je Amerikanac, koji je otisao u Japan za vreme rata u Vijetnamu, da izbegne regrutaciju, U Tokiju je predavao englesku knjizevnost na univerzitetu, ali tu je upoznao i mnoge znacajne Japance, kao sto je bio poznati pisac Jukio Misima. Kada je Misima 1970. izvrsio samoubistvo harakirijem, Leonardov brat Pol snimio je jedan od najpoznatijih filmova o Misimi. Leonard se u Japanu, medjutim, druzio i sa pravim jakuzama, iz najpoznatije bande "Jamaguci gumi," pa je tako upoznao jedan neobican i egzotican svet, koji ni sami Japanci ne poznaju najbolje. Tako je doslo i do ideje da se napise roman "Jakuza." Knjiga je kod nas prvo prevedena u Zagrebu, u vreme postojanja Jugoslavije, a izdao ju je 1979. dnevni list "Vjesnik" u ediciji kriminalistickih romana "Trag." Interesantno je da je predgovor hrvatskog izdanja napisao veoma poznati zagrebacki knjizevnik Igor Mandic, koji je potku romana povezao sa cuvenom operom djakoma Pucinija "Madam Baterflaj," a popularnost japanskih borilackih vestina u svetu i egzotiku samuraja i jakuza nazvao japanskim protivudarom svetu, slicnim napadima na Hirosimu i Nagasaki. Prevod te knjige na srpski uradio je osnivac sajta Japanorama Dragan Milenkovic, knjiga je objavljena iste 1979. godine u Beogradu, ali posle toga nije vise bilo njenih izdanja. Prevodilac je knjigu tada posvetio svom prijatelju Vojkanu Markovicu Jumbi iz Velikog Gradista, pomorskom kapetanu, coveku sirokog obrazovanja, koji je odlazio u Japan i koji je znao mnogo toga sto niko u njihovom zajednickom zavicaju nije znao. Vojkan je, nazalost, umro pre nekoliko godina. Sada je u jednom magacinu nadjeno nekoliko stotina primeraka knjige "Jakuza," u paketima koje je neko od izdavaca ( koji vise ne postoji ) tu zaboravio, vlasnik magacina je celu kolicinu ponudio prevodiocu, pa ce knjiga ponovo biti u prodaji. Knjiga je kao nova, ustvari izgleda novije od nekih tek stampanih knjiga, a veoma je aktuelna, jer iz pera poznavaoca Japana i poznavaoca sveta JAKUZA govori o toj temi koja je sada aktuelna. Aktuelna je zbog filmova Takesija Kitana i zbog nekih novih igrica. JAKUZE su neverovatana pojava u japanskom drustvu, a ova knjiga ih na najbolji nacin objasnjava.

ZEN PRICE Najstarija budisticka ucenja zastupala su stanoviste da su svet u kome zivimo i zivot samo iluzija, dok su neke kasnije stvorene sekte, kao sto su singon i zen (u Kini can) gajile osnovne ideje da je kosmicki Buda otelovljen u materijalnom svetu, sa kime u potpunosti komunicira, a da je prosvetljenje moguce u svakodnevnom zivotu. Osnivac zena je indijski princ, koji je, zamonasen, dobio ime Bodidarma i sektu osnovao u Kini. Dok je sekta singon bila zaokupljena misterijama i cinima, zen je odbacivao rituale i simbole, insistirajuci na direktnoj komunikaciji sa prirodom i univerzumom. Zen budizam je, kao svoju filozofiju, u Japanu u 12. veku posebno prihvatila ratnicka klasa samuraja, jer je on nalazio primenu u vestinama borenja, isto onoliko koliko u umetnosti. Cajna ceremonija, uredjenje vrtova, poezija, slikarstvo, bile su delatnosti u kojima su mnogi najveci umetnici bili istovremeno i svestenici zena. Sustina zena je u vodjenju spontanog i prirodnog svakodnevnog zivota i u trazenju lepote u jednostavnosti, sto se cesto izrazava kroz kratka kazivanja, dijaloge, koji se na japanskom zovu koan, a jednostavno mogu da se prevedu kao Zen price. Ovaj izraz koan ne treba mesati sa problemima-zago- netkama koje su ucitelji davali ucenicima zena kao zadat- ke tokom proucavanja i vezbanja, a koji se tako-e nazivaju koan. Tekst o ovim problemima-zagonetkama donosimo na kraju ove knjige.

KO JE CUTOMU? Krajem 1992.godine, A.S., fotoreporter jednog japanskog lista krenuo je na zadatak u Sarajevo. U Kiseljaku su ga opljackali hrvatski policajci, otevsi mu hranu i lekove, koje je nosio svojim prijateljima. Nesto pre toga, dopisnik drugog japanskog lista iz Rima, S.T., svedok pocetka rata u Bosni, poceo je da objavljuje seriju clanaka "Price o Jasni," na osnovu razgovora sa Srpkinjom Jasnom, izbeglicom iz Sarajeva, koju je upoznao tokom kratkog boravka u Kanadi. Iskustva iz boravka u Sarajevu u vreme Olimpijade 1984. i uspomene na Sarajevo, u koje sam cesto svracao od rane mladosti, pocele su otada da se susrecu i mesaju sa iskustvima i svedocenjima japanskih novinara i fotoreportera, koji su izvestavali iz tog grada tokom rata, a koje sam pratio kao dopisnik Novinske agencije Tanjug iz Tokija u to vreme. Ta slika nije se slagala sa jednostranim prikazivanjem situacije u Sarajevu u zapadnoj stampi, koja je o ovom gradu pisala kao o zrtvi agresora Srba, o gradu koji napadaci opkoljavaju i iscrpljuju. Pisuci cesto za japanske novine i casopise clanke, u kojima sam iznosio sliku ratnog sukoba na teritoriji bivse Jugoslavije, dosao sam na ideju da napisem pricu o ratnom Sarajevu i pokusam da dam realniju sliku onoga sto se u tom gradu dogadjalo. Likovi japanskih novinara, koji su tamo boravili, pretopljeni su u romanu u lik fotoreportera Cutomua, koji ide u Sarajevo da izvestava, ali i da sazna sta se dogodilo sa njemu dragim osobama u tom gradu. Junakinja romana nosi ime Jasne iz Kanade, a glavni junak Cutomu Iszu dobio je ime po stvarnoj licnosti, japanskom fotoreporteru, koji je, godinu dana pre pocetka jugoslovenskog sukoba poginuo, snimajuci izbliza erupciju vulkana kod Nagasakija. Knjiga je posvecena i uspomeni na njega. Dragan Milenkovic

Lafkadio Hern je isto onoliko japanski kao to je haiku poezija, cesto kazu poznavaoci. Rodjen u Grckoj, odrastao u Irskoj, sazreo kao novinar i pisac u Sjedinjenim Americkim Drzavama, dosao je u Japan na kraju 19. veka da tu tada nepoznatu i egzoticnu zemlju predstavi svetu. Njegove reportaze, knjige i price ( koje je prevodio uz pomoc prijatelja Japanaca ) bile su najbolja literatura o zemlji dugo izolovanoj na kraju sveta i nacin da se o njoj sazna nesto autenticno. Hern je ubrzo uzeo japansko ime Jakumo Koizumi, a, pre nego sto je umro pocetkom 20. veka priznat je kao najbolji tumac Japana - zemlje koju je tesko upoznati iznutra, jer krije mnogo tajni. I danas u tokijskim knjizarama, koje prodaju izdanja na engleskom jeziku, najvise je knjiga koje je napisao i preveo Lafkadio Hern. Stra ne price," zbirka pripovedaka i kazivanja na granici fantastike i realnog, se smatraju najboljim Hernovim delom. Neke od njih Japanci su kasnije prevodili ponovo na japanski, jer ih je Hern toliko poboljsao da su bile lepse od originala. Po ovom delu snimljena su dva omnibus filma, od kojih je jedan svojevremeno prikazivan i kod nas.

Roman o najboljem borcu samurajskim macem svih vremena. Musasi je pobedjivao u svim dvobojima do dvadeset devete godine, kada je prestao da se bori, jer vise nije imao rivala u Japanu. Macevalac koji se neustrasivo borio i pobedio stotinu neprijatelja znao je da okrene ledja jednom slabom protivniku - jer od njega nije imao sta da nauci. Istorijska licnost koja inspirise Japance generacijama. U Musasijevim uputstvima za borenje je i tajna savremenog japanskog ekonomskog uspeha. Musasijeva originalna licnost i cudesni zivot cesto se porede sa biografijama velikih genija i stvaralaca.

Roman o najboljem borcu samurajskim macem svih vremena. Musasi je pobedjivao u svim dvobojima do dvadeset devete godine, kada je prestao da se bori, jer vise nije imao rivala u Japanu. Macevalac koji se neustrasivo borio i pobedio stotinu neprijatelja znao je da okrene ledja jednom slabom protivniku - jer od njega nije imao sta da nauci. Istorijska licnost koja inspirise Japance generacijama. U Musasijevim uputstvima za borenje je i tajna savremenog japanskog ekonomskog uspeha. Musasijeva originalna licnost i cudesni zivot cesto se porede sa biografijama velikih genija i stvaralaca.

Roman o najboljem borcu samurajskim macem svih vremena. Musasi je pobedjivao u svim dvobojima do dvadeset devete godine, kada je prestao da se bori, jer vise nije imao rivala u Japanu. Macevalac koji se neustrasivo borio i pobedio stotinu neprijatelja znao je da okrene ledja jednom slabom protivniku - jer od njega nije imao sta da nauci. Istorijska licnost koja inspirise Japance generacijama. U Musasijevim uputstvima za borenje je i tajna savremenog japanskog ekonomskog uspeha. Musasijeva originalna licnost i cudesni zivot cesto se porede sa biografijama velikih genija i stvaralaca.

Knjiga o japanskoj astrologiji - Horoskopu devet zvezda. Slaganje ljudskih sudbina i karaktera, mogucnost uspeha u zivotu, poslu, ljubavi i braku. Jedina nefatalisticka astroloska disciplina, jer uvek nalazi resenje za ljudske probleme. Na osnovu ovih znanja Japanci planiraju svoje svakodnevne aktivnosti, poslovne poteze, putovanja, pa i politicke akcije. www.japanorama.org.rs

KO JE CUTOMU? Krajem 1992.godine, A.S., fotoreporter jednog japanskog lista krenuo je na zadatak u Sarajevo. U Kiseljaku su ga opljackali hrvatski policajci, otevsi mu hranu i lekove, koje je nosio svojim prijateljima. Nesto pre toga, dopisnik drugog japanskog lista iz Rima, S.T., svedok pocetka rata u Bosni, poceo je da objavljuje seriju clanaka "Price o Jasni," na osnovu razgovora sa Srpkinjom Jasnom, izbeglicom iz Sarajeva, koju je upoznao tokom kratkog boravka u Kanadi. Iskustva iz boravka u Sarajevu u vreme Olimpijade 1984. i uspomene na Sarajevo, u koje sam cesto svracao od rane mladosti, pocele su otada da se susrecu i mesaju sa iskustvima i svedocenjima japanskih novinara i fotoreportera, koji su izvestavali iz tog grada tokom rata, a koje sam pratio kao dopisnik Novinske agencije Tanjug iz Tokija u to vreme. Ta slika nije se slagala sa jednostranim prikazivanjem situacije u Sarajevu u zapadnoj stampi, koja je o ovom gradu pisala kao o zrtvi agresora Srba, o gradu koji napadaci opkoljavaju i iscrpljuju. Pisuci cesto za japanske novine i casopise clanke, u kojima sam iznosio sliku ratnog sukoba na teritoriji bivse Jugoslavije, dosao sam na ideju da napisem pricu o ratnom Sarajevu i pokusam da dam realniju sliku onoga sto se u tom gradu dogadjalo. Likovi japanskih novinara, koji su tamo boravili, pretopljeni su u romanu u lik fotoreportera Cutomua, koji ide u Sarajevo da izvestava, ali i da sazna sta se dogodilo sa njemu dragim osobama u tom gradu. Junakinja romana nosi ime Jasne iz Kanade, a glavni junak Cutomu Iszu dobio je ime po stvarnoj licnosti, japanskom fotoreporteru, koji je, godinu dana pre pocetka jugoslovenskog sukoba poginuo, snimajuci izbliza erupciju vulkana kod Nagasakija. Knjiga je posvecena i uspomeni na njega. Dragan Milenkovic

Nova - stara knjiga o jakuzama Iz nekog magacina pojavila se jedna knjiga, na koju su mnogi zaboravili, a koja za prevodioca, osnivaca ovog sajta, ima posebno znacenje. To je roman "Jakuza," americkog pisca Leonarda redera, inace veoma dobrog poznavaoca Japana. Knjiga je napisana 1974. godine, dozivela je veliku popularnost u svetu, a na osnovu tog romana snimljen je film u kome su igrali cuveni glumci Amerikanac Robert Micam, kao i tada veoma poznati Japanci Ken Takakura i Keiko Kisi. Leonard reder je Amerikanac, koji je otisao u Japan za vreme rata u Vijetnamu, da izbegne regrutaciju, U Tokiju je predavao englesku knjizevnost na univerzitetu, ali tu je upoznao i mnoge znacajne Japance, kao sto je bio poznati pisac Jukio Misima. Kada je Misima 1970. izvrsio samoubistvo harakirijem, Leonardov brat Pol snimio je jedan od najpoznatijih filmova o Misimi. Leonard se u Japanu, medjutim, druzio i sa pravim jakuzama, iz najpoznatije bande "Jamaguci gumi," pa je tako upoznao jedan neobican i egzotican svet, koji ni sami Japanci ne poznaju najbolje. Tako je doslo i do ideje da se napise roman "Jakuza." Knjiga je kod nas prvo prevedena u Zagrebu, u vreme postojanja Jugoslavije, a izdao ju je 1979. dnevni list "Vjesnik" u ediciji kriminalistickih romana "Trag." Interesantno je da je predgovor hrvatskog izdanja napisao veoma poznati zagrebacki knjizevnik Igor Mandic, koji je potku romana povezao sa cuvenom operom djakoma Pucinija "Madam Baterflaj," a popularnost japanskih borilackih vestina u svetu i egzotiku samuraja i jakuza nazvao japanskim protivudarom svetu, slicnim napadima na Hirosimu i Nagasaki. Prevod te knjige na srpski uradio je osnivac sajta Japanorama Dragan Milenkovic, knjiga je objavljena iste 1979. godine u Beogradu, ali posle toga nije vise bilo njenih izdanja. Prevodilac je knjigu tada posvetio svom prijatelju Vojkanu Markovicu Jumbi iz Velikog Gradista, pomorskom kapetanu, coveku sirokog obrazovanja, koji je odlazio u Japan i koji je znao mnogo toga sto niko u njihovom zajednickom zavicaju nije znao. Vojkan je, nazalost, umro pre nekoliko godina. Sada je u jednom magacinu nadjeno nekoliko stotina primeraka knjige "Jakuza," u paketima koje je neko od izdavaca ( koji vise ne postoji ) tu zaboravio, vlasnik magacina je celu kolicinu ponudio prevodiocu, pa ce knjiga ponovo biti u prodaji. Knjiga je kao nova, ustvari izgleda novije od nekih tek stampanih knjiga, a veoma je aktuelna, jer iz pera poznavaoca Japana i poznavaoca sveta JAKUZA govori o toj temi koja je sada aktuelna. Aktuelna je zbog filmova Takesija Kitana i zbog nekih novih igrica. JAKUZE su neverovatana pojava u japanskom drustvu, a ova knjiga ih na najbolji nacin objasnjava.

Preko 120 haikua cetiri pesnika koji su stvarali u periodu od 17. do pocetka 20. veka, predstavljaju najbolje sto je u ovoj poetskoj formi ikada napisano u Japanu. Haiku je pesma kratke forme, nastala u Srednjem veku u Japanu, ali je i dalje veoma aktuelna. Njena popularnost se rasirila po svetu, pa je haiku sada globalna kategorija.Velikani haiku pesnistva - Ba o Macuo, Buson Josa, Issa Kobajasi I Siki Masaoka prvi put su kod nas predstavljeni u jednoj knjizi, pa zato njen podnaslov glasi "Cetiri majstora." Svaka pesnicka minijatura objavljena je u prepevu na srpski, u japanskom originalu, a cirilicom je ispisan i nacin citanja na japanskom jeziku. www. japanorama.org.rs

Roman o najboljem borcu samurajskim macem svih vremena. Musasi je pobedjivao u svim dvobojima do dvadeset devete godine, kada je prestao da se bori, jer vise nije imao rivala u Japanu. Macevalac koji se neustrasivo borio i pobedio stotinu neprijatelja znao je da okrene ledja jednom slabom protivniku - jer od njega nije imao sta da nauci. Istorijska licnost koja inspirise Japance generacijama. U Musasijevim uputstvima za borenje je i tajna savremenog japanskog ekonomskog uspeha. Musasijeva originalna licnost i cudesni zivot cesto se porede sa biografijama velikih genija i stvaralaca.

Do sada neobjavljene pripovetke jednog od najpoznatijih japanskih pisaca. Misima, koji je izvr io harakiri pre skoro 40 godina, i dalje je najprevodjeniji japanski knjizevnik i jedan od najpopularnijih pisaca uopste u svetu. www.japanorama.org.rs

UVOD U "Prici jednog slepca" slepi maser i, istovremeno, putujuci svirac, uz sake govori musteriji, coveku koga masira u jednom od svratista za putnike na putu izmedju Edoa (danasnjeg Tokija) i stare japanske prestonice Kjota, o dogadjajima iz neposredne proslosti. Radnja price smestena je u japanski Srednji vek, u kome su, posle dugog doba krvavih i iscrpljujucih gradjanskih ratova (period nazvan "Sengoku djidai"), trojica vojskovodja, malo po malo, uspela da ovladaju citavom zemljom, ujedine je i okoncaju ratove velikasa. To su Nobunaga Oda, Hidejosi Tojotomi i Iejasu Tokugava. Nobunaga Oda (1534-1582), sin neznatnog feudalca, zapoceo je ujedinjenje Japana pobedama nad najmocnijim velikasima i uspostavljanjem kontrole nad vojnim vladarom sogunom i carskim dvorom u Kjotu. Posto ga je na prevaru opkolio njegov vazal Micuhide Akeci, Nobunaga je izvrsio harakiri. Vlast je preuzeo njegov vazal Hidejosi Tojotomi (1536-1598), prvo obican sluga, a kasnije veliki vojskovodja. Hidejosi je kao regent vladao Japanom, a posle njegove smrti vazale verne njegovom maloletnom sinu Hidejoriju pobedio je Iejasu Tokugava (1542-1616), u bici kod Sekigahare, 1600. godine. Iejasu je osnovao sogunsku dinastiju Tokugava, koja je vladala Japanom u miru do sredine 19. veka, kad su pobornici modernizacije 1868. godine svrgli soguna, na vlast doveli cara Meidjija i uveli parlamentarni sistem u zemlji. 5 Prica jednog slepca je prvi put stampana u casopisu "cuo koron," u septembarskom broju 1931. godine. Autor DJuniciro Tanizaki (1886-1965) jedan je od najpoznatijih japanskih prozaista. Kod nas je prevedeno nekoliko njegovih proznih dela, medju kojima i romani "Sestre Makioka" i "Kljuc." Dragan Milenkovic

Knjiga o japanskoj astrologiji - Horoskopu devet zvezda. Slaganje ljudskih sudbina i karaktera, mogucnost uspeha u zivotu, poslu, ljubavi i braku. Jedina nefatalisticka astroloska disciplina, jer uvek nalazi resenje za ljudske probleme. Na osnovu ovih znanja Japanci planiraju svoje svakodnevne aktivnosti, poslovne poteze, putovanja, pa i politicke akcije. www.japanorama.org.rs

JEDNA MOGUCA JAPANSKA PRICA U decembru 1992. godine, tokom nekoliko dana, glavna vest u japanskim medijima bio je nestanak jedne neveste Japanke u australijskom gradu Sidneju. Nestanak je prijavio njen muz, takodje Japanac, sa kojim je iz Tokija dan pre toga stigla u Sidnej, da tu provedu medeni mesec. Muz je govorio da njegova nevesta ne poznaje nikoga u Australiji, da ne govori engleski i da nikako nije moguce da je sama oti la iz hotela. Smatrao je da mu je zena oteta, pozivao otmicare da je vrate, nudeci otkup i - nije silazio sa japanskih Tv ekrana i naslovnih strana dnevnih listova. Japanski detektivi stigli su u Sidnej da pomognu u traganju, a Australija je angazo vala sve snage, kako bi prona la mladu zenu. U to vreme u Australiju je godi nje dolazilo oko est stotina hi ljada turista iz Japana, pa je nestanak mlade zene pred stavljao udarac za australijski turizam. Posle nepunih nedelju dana, nevesta je pronadjena, ali kako se sama krije u jednom motelu, gde je cekala na ljubavnika koji je trebalo da stigne iz Japana. Japan je bio u oku, mada su poznavaoci tvrdili da to i nije nesvakodnevni razvoj dogadjaja, jer je u toj zemlji na Da lekom Istoku brak bio u neverovatnoj krizi. U to vreme bio se ustalio termin razvod na Nariti, koji je oznacavao cest brzi zavr etak tek sklopljenih brakova u Japanu. Mladi su, poneti savremenim ljubav nim pricama u televizijskim serijama i pozivima turi stickih agencija na jevtine paket aranzmane, nabrzinu sklapali brakove, pravili glamurozne svadbe, odlazili 167 na svadbena putovanja uglavnom u inostranstvo, a, kad bi stigli natrag u Japan, veliki broj parova je jo pri povratku na tokijski medjunarodni aerodrom Narita od lucivao da se razvede. Nestanak japanske neveste u Sidneju prepricavao se prilicno dugo, jer je ipak bio neuobicajen. Kasnije je u SAD, inspirisan ovom pricom, snimljen i avantu risticki film Zapaljeno nebo," americkojapanska ko produkcija, u kome je glavnu ulogu igrao cuveni glumac Rasel Krou. Krou je igrao Amerikanca koji nailazi na japansku nevestu, u bekstvu od svoga muza, i sa njome se slucajno uplete u pljacku, koju u najvecem australij skom gradu izvodi jedna medjunarodna banda. Pisac Rjuici Jonejama kasnije je rekao da je, dok jo nevesta nije bila pronadjena, bio siguran da je ona sama pobegla od muza, ali nije mogao da pogodi povod za to. Razloga je sigurno imala, govorio je pisac, jer lice njenog muza bila je najodvratnija nju ka koju sam u zivotu video." Muz je bio toliko ponet svojom ulogom u medijima, davao duge srceparajuce izjave, plakao pred kamerama i, uop te, pona ao se toliko neprirodno, da je mnogima bilo neprijatno da ga posmatraju, ne samo piscu Jonejami. Kada je mlada zena pronadjena i videlo se da ni ona nije ba cvecka," jer je varala muza i pre i za vreme braka sa kolegom sa posla, Rjuici Jonejama nije ustuknuo. Meni je i dalje muz mnogo odvratniji od nje," bio je uporan. Seo je i napisao knjigu u kojoj se pred citaocima razvija potpuno drugacija prica, drugacija nego to je bila ona u stvarnosti, ali je, pi uci, slozice se sa time verovatno mnogi citaoci, dao jednu veoma intere 168 santnu sliku Japana i zivota mladih u njemu na samom kraju 20. veka. Prvo je, kako kaze pisac, romanu u ru kopisu dao radni naslov Romansa u Sidneju," ali je, kako je radnja odmicala, shvatio da prici odgovara je dan potpuo drugaciji naslov. Odabrao je Iskorak andjela, jer je taj iskorak bio sudbonosan po zivot mlade junakinje i njenu katarzu na kraju knjige. Dragan Milenkovic